„СРБИЈА - Национална ревија”, број 83
РЕЧ ПРЕ
Изгледа да ће ипак некако проћи ова чудна година. Овај вртлог који нас је захватио и разбацао, неке заувек. Шта то би? Искушеније, ватра у којој је испитивано од чега смо, велика опомена? Да ли смо научили да разлучујемо знаке, читамо игру?
Постоји нада да ће година пред нама бити бар мало нова. И да ћемо лекције из старе добро научити, пошто нека градива не би ваљало обнављати. Последњи број Националне ревије у 2020. години, као завршни потез кичицом, пред нас доноси још једну целовиту слику. Видећете коју. Крај је, увек, и почетак. <
САДРЖАЈ
Увођење
Доласци и одласци
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИЗЛОЖБА „ЗЕМУНСКИ САЛОН”, УПРКОС ПАНДЕМИЈИ
Обала креативности
Стазе
МАЛА СВЕСКА СА ПЕШТЕРСКИХ ПУТОВАЊА
Опет на српском Тибету
Кад год свратимо овамо, све је исто, као да време стоји. И све је друкчије, као да су проминуле читаве епохе. Године и судбине нижу се као на оној огрлици од вучјег зуба коју су пронашли археолози. Ови дуговеки људи понудиће вам сир, стељу, палачинке од хељде, клековачу, сок од борових иглица, гурабије или урмашице. И причу која мирише и пуцкета као церовина у пастирској ватри, тамо, у катунима. И никад не стигнете да се запитате зашто се стално враћате
Пише: Виолета Милутиновић
Водич
ЕЧКА, У БАНАТУ, И ЊЕНИ ТОРЊЕВИ НАД РАВНИЦОМ
Куле у времену
Црква Светог Николе ушла је у свој четврти век и најстарији је храм-брвнара у Банату. У XIX веку подигнута је овде и румунска православна Црква Светог Духа, као и водоторањ уз чувени Каштел. (...) И данас се ти торњеви као знамења огледају у водама и небесима, у причама и летописима. Повремено се у то уплете и музицирање деветогодишњег Франца Листа, као и легенде о благу Атиле Бича Божјег
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Памјат
СЛАВНA ПОБЕДA КОД ВАРВАРИНА ПРЕ 210 ГОДИНА
У слози је Словенима снага
На једној страни било је девет хиљада Срба и три хиљаде Руса, на другој двоструко више Турака. Српско-руским снагама командовао је Јосиф Корнилович Орурк, пореклом Ирац, а Турцима Хуршид-паша. Велика и блистава беше словенска победа. Поред грофа Орурка, прославили су се Јован Курсула, Хајдук-Вељко, темнићки кнез Јефта Бркић и многи други јунаци, опевани и незаборавни
Пише: Ивана Стојановић Шешлак
Свети људи
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ (1938–2020), ПАСТИР КОЈИ НАМ ЈЕ ОСТАВИО ПУТ ЗА СОБОМ
Онај бистри дечак
У верски опустошену Црну Гору послао га је Бог када је постало очигледно да атеистичка власт, при крају своје епохе, намерава да запечати разарање. Тридесет година трајало је његово богослужбено одолевање. Подизао светиње и монаштво, обнављао народ и веру, узносио подвижништво и највисочије предачке узоре. Писао, преводио, књиге издавао. Песнике пригрлио. Беседио, проповедао, предавао, крепио и тешио, свугде стизао. Црну Гору из мрачних послушничких јазбина довео до Светих Литија. Кад се преставио, неко добро рече: „Изгубисмо пастира и богослова, добисмо светитеља”
Пише: Драган Лакићевић
Стари мајстори
ПАВЛЕ ВУИСИЋ (1926–1988), НЕЗАБОРАВНИ СРПСКИ ГЛУМАЦ И БЕОГРАДСКА ЛЕГЕНДА
Велики дар нежног намћора
Никада није успео да упише Академију, али сви су га сматрали „академиком глуме”. Никада није завршио право које је студирао, али правичност је била важна црта његове личности. Био је новинар у Радио Београду, глумац у Панчевачком позоришту. Снимио је чувене филмове са великим редитељима: Војом Нановићем, Владимиром Погачићем, Жиком Павловићем, Бранком Бауером, Александром Петровићем, Слободаном Шијаном, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом... Пред камерама, говорио је, он не глуми него се понаша. Волео је Аду и београдске реке, правио бродове, али је пловио само по својим унутрашњим пучинама
Пише: Мишо Вујовић
Видици
ДР ДУШКО БАБИЋ, КЊИЖЕВНИК, АУТОР СТУДИЈЕ „ЊЕГОШЕВ НАЦИОНАЛИЗАМ”
Дивно име и света слобода
За Његоша припадање народу није социолошко-историјска него метафизичка и религиозна категорија. Родољубље је пут за обесмрћење смртног бића, „душевни електризам”. „Косовску мисао”, коју је Свети Сава духовно припремио, Његош је озаконио својим песничко-пророчким објавама. Поезија је одбрана од тескобе, метежа и плиткости, човеков одзив Богу, пут ка спознавању скривених истина света. Ако би одустала од високих стандарда књиге и културе, Српска књижевна задруга би изгубила и разлог и смисао свог постојања
Пише: Бане Велимировић
Око
ВУКИЦА МИКАЧА ЛОВРЕН, УМЕТНИЧКИ ФОТОГРАФ, МАЈСТОР
Слике које говоре
Њене фотографије су у сталним поставкама Музеја примењених уметности и Позоришног музеја, на изложбама широм света, али и у бифеу „Атељеа 212”. Била јој је, каже, потребна деценија за трновит пут од репортера до фотографа. Први јури с опремом да угања и овековечи тренутак, други својим делом мора да дочара карактер јунака приче, и време, и место, и повод. Али одавно не трчи она за послом, него обрнуто. Чак се и неки писци и редитељи хвале да их је она превела на језик фотографије
Пише: Милош Лазић
Запис
КОД ДРАГИЋА БУГАРИНА, ГУСЛАРА И МАЈСТОРА ЗА ИЗРАДУ ОВОГ ИНСТРУМЕНТА
Гусле моје, душо јаворова
Срби тај инструмент носе из давнина и праоблика, из знаних и незнаних завичаја. Праве их са једном и са две струне. Од јасена, дивље трешње, дивље крушке... Најбоље су оне јаворове. „Дам све од себе за топлину гусала”, каже Драгић. Гусле су наш еп и наш памтеник, наша етика и осећајност, оно на чему се темељимо миленијумима. Најважније је да нас буде и да се то наслеђе има коме предати
Пише: Светлана Мићуновић
Арена
ДЕЈАН МИЛОЈЕВИЋ, ВАЖНО ИМЕ СРПСКЕ КОШАРКЕ
Чекајући нове изазове
И као играч и као тренер он је тиха непомерљива стена на којој све почива. За коју се држи кад је најтеже и најопасније. Освојио је многе националне и међународне трофеје, клупске и репрезентативне. Осам година је тренерски стварао чудо звано „Мега”, одакле је изашло мноштво изванредних играча, попут Јокића, Мицића, Дангубића. Сматра да кошарка на јужнословенским просторима још нема боље решење од регионалне лиге. Верује да ће се пред њим отворити NBA будућност. Ситуација у српској кошарци није беспрекорна, али постоје они који ће сачувати њен висок рејтинг
Пише: Дејан Булајић
Примери
РУМСКИ ТРЕНД РАЗВОЈА НАСТАВЉЕН И У 2020, УПРКОС СВЕМУ
Решења а не изговори
Епидемија је наметнула неке друкчије приоритете и успорила развојне процесе, али их није зауставила. У румским индустријским зонама проширују се постојећи и отварају нови погони, као и нова радна места. Велика је брига о здрављу људи, популационој политици, деци, квалитетнијем животу свих
Здравље
И СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „МЕРКУР” У КОВИД РЕЖИМУ РАДА
У борби за животе људи
И пролетос је „Меркур” био у ковид систему. То искуство биће искоришћено и у овој етапи рада, као и оно што су пренели противепидемијски тимови Русије и Кине. Ово стављање у службу здравственог система Србије је врста одбране отаџбине. То није пригодна патетика, него сурова реалност
Семе
НОВОСАДСКИ ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО И ОВЕ ГОДИНЕ ОВЕНЧАН ПРИЗНАЊИМА
Медаље за квалитет
Комисија за оцењивање квалитета семенског материјала биљног порекла вишеструко наградила сорте и хибриде жита, индустријског и крмног биља произведене у овом Институту. Тиме се изнова потврђује статус института од националног значаја, који ова установа има, као и њен огроман допринос у српској пољопривреди и биотехнологији
